Podela materaijala prema njihovom ponašanju u električnom i magnetnom polju 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18

Seminarski rad
Sadr aj
Uvod...................................................................................................................................................................... 2 Dielektrici ............................................................................................................................................................. 3 Nosioci naelektrisanja kod dielektrika ........................................................................................................... 3 Podela dielektri nih materijala....................................................................................................................... 4 Specifi na elektri na otpornost dielektri nih materijala .............................................................................. 5 Dielektri ni gubici ............................................................................................................................................ 6 Dielektri ka vrsto a ....................................................................................................................................... 7 Poluprovodnici ..................................................................................................................................................... 9 Podela poluprovodni kih materijala ............................................................................................................ 10 Pojave u poluprovodnicima .......................................................................................................................... 11 Provodnici........................................................................................................................................................... 12 Superprovodnici ............................................................................................................................................ 13 Magnetni materijali ........................................................................................................................................... 15 Literatura ............................................................................................................................................................ 17
1
Seminarski rad
Uvod
Ako kao kriterijum za podelu elektrotehni kih materijala uzmemo njegovo pona anje u elektri nom polju, imamo u vidu slede e dve osobine pojedinih materijala: • • Veli ina zabranjene energetske zone Veli ina specifi ne otpornosti.
S obzirom na razli ite vrednosti ovih merila kod pojedinih materijala, mo emo ih podeliti na slede e tri vrste: 1. Dielektrike 2. Poluprovodnike 3. Provodnike. Kod dielektri nih materijala irina zabranjene energetske zone ve a je od 3,5 eV, kod poluprovodnika ona se kre e u slede em rasponu: 0 < Eg < 3,5 eV, dok se kod provodnih materijala valentna i provodna zona prekrivaju. to se ti e specifi ne otpornosti ona zavisi od niza faktora kao to su temperatura, pritisak, vlaga, sastav i struktura materijala.Na sobnoj temperaturi elektri na otpornost dielektrika je od 1010 m do 1019 m, poluprovodnika 10-6 m do 1010 m, i provodnika od 10-8 m do 10-6 m. Sobzirom na pona anje materijala u magnetnom polju, mo emo ih svrstati u dve grupe: 1. U prvu grupu spadaju materijali iji je magnetski moment atoma jedmak nuli u odsustvu spolja njeg magnetskog polja. 2. U drugu grupu spadaju materijali iji atomi imaju magnetski moment razli it od nule i u odsustvu spolja njeg magnetskog polja. Materijali iz prve grupe se nazivaju dijamagnetski materijali. Kada se dijamagnetski materijal unese u spolja nje magnetsko polje onda se u atomu indukuje magnetski moment. to se druge grupe ti e, u zavisnosti od uzajamnog dejstva izme u magnetskih momenata atoma ovih materijala oni se dele na: paramagnetske, feromagnetske, antiferomagnetski i ferimagnetskie (ferite) materijale. Kod paramagnetskih materijala dejstvo izme u magnetskih momenata atoma je zanemarljivo, pa su magnetski momenti atoma, haoti no orjentisani. Kod feromagnetskog materijala uzajamno dejstvo izme u magnetskih momenata susednih atoma je takav da su magnetski momenti atoma paralelni jedan drugom. Rezultuju a namagne enost ovih materijala je izrazita. Kod antiferomagnetskih materijala magnetski momenti susednih atoma su antiparalelni. Rezultuju a namagne enost je jednak nuli. Kod ferimagnetskih materijala magnetski momenti susednih atoma su antiparalelni i razli itog su intenzitetapa mo emo re i da magnetski momenti kod ferimagnetskih materijala obrazuju dve podre etke. Usled toga to antiparalelni magnetski momenti imaju razli ite vrednosti, kod feromagnetika rezultiraju a namagne enost je razli ita od nule. 2
Seminarski rad
Dielektrici
Dielektrik1 je materijal kroz koji prolazi elektri no polje, ali sam ne provodi elektri nu struju. Dielekri ni materijali imaju irinu zabranjene energetske zone ve u od 3,5 eV i elektri nu otpornost koja se na sobnoj temperaturi kre e od od 1010 m do 1019 m. iroka zabranjena energetska zona dielektri kih materijala odvaja potpuno popunjenu valentnu zonu od potpuno prazne provodne zone. Da bi elektroni postali slobodni u dielektriku, valentnim elektronima treba predati relativno veliku energiju. Tada bi elektroni iz valentne zone pre li u provodnu, tj. elektroni bi se oslobodili atomskih veza i postali slobodni. Po to se ovo osloba anje ne mo e ostvariti sa normalnim elektri nim poljem, to u dielektri nom materijalu ne e ni postojati slobodni elektroni, odnosno ne e postojati elektri na struja. Zato su ovi materijali izolatori. Na temperaturi od 0°K valentna zona potpuno popunjena a provodna sasvim prazna,dok je na T=300 K situacija skoro ista zbog velikog energetskog procepa (velike irine zabrnjene energetske zone). Ba zbog ove velike irine zabranjene energetske zone dielektri ni materijali nemaju kako na niskim tako i na radnim temperaturama slobodnih elektrona Kod ovih materijala je za generisanje slobodnih elektrona potrebna ja a spoljna dejstva (zagrevanje, zra enje, jako elektri no polje). Ukoliko ulo imo odgovaraju u energiju elektroni e pre i iz valentne u provodnu zonu. Na osnovu ovog moglo bi se zaklju iti da je na niskim i radnim temperaturama specifi na elektri na provodnost dielektri nih materijala prakti no jednaka nuli to im i daje svojstva izolatora. Ipak, u dielektri nim materijalima postoje i drugi nosioci naelektrisanja koji u estvuju u obrazovanju elektri ne struje i zbog ijeg postojanja je specifi na elektri na provodnost dielektri nih materijala razli ita od nule i pri normalnim radnim uslovima.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]